Kardiovaskularna oboljenja

Kardiovaskularna oboljenja predstavljaju vodeći uzrok oboljevanja ismrtnosti, kako u svetu, takoikodnas.Prema poslednjem biltenu Svetske Zdravstvene Organizacije, godišnje od srčanih oboljenj aumre 7miliona ljudi dok, nažalost, ni Srbija, nije pošteđena istog trenda u oboljevanju koji je posledica kombinacije stresa koji nas okružuje, preopterećenosti poslom i nedostatka slobodnog vremena, ne samo za preporučen uregularnu, rekreativnu fizičku aktivnost, vec iza osnovni dnevni minimum koji izmedju ostalog čine redovni, energetski balansirani obroci, a nevisoko-kalorični proizvodi i sve popularniji proizvodi brze hrane na svakom koraku.

U biti kardiovaskularnih oboljenja ležena gomila nekolekcije masti organizovane u “pločice” – aterome–  koje oblažu unutrašnjost arterija. Arterije same po sebi “hrane” organeitkiva, te svako ometanje adekvatnog snabdevanja hranljivim materijama i kiseonikom, dovodi do slabljenja organa, a naglo zatvaranje protoka krvi samom veličinom “pločice” ili prskanjem njenog omotača, dovodi do infarkta srca ili mozga.

Tri najveće grupe oboljenja uzrokovanih pojavom pločica čine:

• KORONARNA BOLEST je stanje koje nastaje usled suzenja arterija koje hrane srčani misić. U zavisnosti od uznapredovalosti bolesti, javljaju se angina pektoris, infarkti lisrčana slabost.
• CEREBROVASKULARNA BOLEST obuhvata šlog i njegovu blažu formu, tzv.tranzitorni tj. prolazni i shemijski atak, a javlja se kod suženja arterija mozga.
• PERIFERNA VASKULARNA BOLEST nastaje sužavanjem drugih arterija, koje nisu srčane ili moždane, a najčešće se radi o arterijama nogu.

Svi faktori rizika se mogu podeliti u 3 grupe zavisno od toga možemo li nanjih uticati, lečiti ih ili ne.

Faktori rizika koji se mogu prevenirati ili promeniti:

• Pušenje
• Nedostatak fizičke aktivnosti
• Gojaznost
• Ne zdrava ishrana ili ishrana bogata solju
• Previšealkohola

Faktori rizika koji se mogu, makar, delimično korigovati:

• Povišen krvni pritisak
• Povišene vrednosti holesterola i triglucerida u krvi
• Šećerna bolest
• Bubrežna bolest koja smanjuje bubrežnu funkciju

Nepromenljivi faktoririzika:

• Snažno porodično opterećenje (ako postoji u porodici otac ili brat koji je imao infarktmiokarda ili šlog pre 55 godine ili majka/sestra koja se razbolela pre 65)
• Muški pol
• Rana menopauza kod žena
• Uzrast

Muškarcisu u većem riziku od žena pre menopauze za pojavu razvoj koronarne bolesti, a u srednjem dobu, ona je češća čak 2-5 puta.  Pored sedentarnog načina života, pušenja, dijabetesa i povišenih masnoća koji su potencirani svakodnevnim stresom, skoro kao vesnikneminovne buduće koronarne bolesti, danas sve češće kod muškaraca i u mlađem uzrastu se javlja erektilnadisfunkcija (seksualnadisfunkcija) kao manifestacija bolesti maliharterijskih krvnih sudova. Ovaj problem odvodi Urologu, ali ne obavezno i Kardiologu, jer se o povezanosti ova dva problema, iako dosta zna, ne govori toliko.

Hormonske razlike, tj.zaštitna uloga estrogena u metabolizmu šećera i ćelija krvi, utiče blagotvorno i na unutrašnji omotač krvnih sudova. Sa pojavom menopauze, efekatestrogena je u padu, a samim tim dolazii do promene metabolizma masti u nepovoljnom smeru. Kod žena saranom menopauzom, rizik se udvostručuje u odnosu na žene iste uzrasne grupe, ali isamam anifestacija tzv.”tipičnog bola u grudima” koji odvodi muškarce Kardiologu, nije obavezno slučaj i kod žena, čiji simptomi mogu biti suptilniji (zamaranje, lupanje srca, mučnina, vrtoglavica, i sl.), što je razlog da se manje, ređe i kasnije jave lekaru.